Realnost akademskog života se tokom 2020. drastično promenila. Predavanja u amfiteatrima, učenje u čitaonicama, ispijanje kafe sa kolegama na fakultetu zamenile su onlajn platforme. Kako već druga školska godina odmiče u ovom formatu, želeli smo da damo glas vama, studentima, kako bismo razumeli šta vas (de)motiviše pri praćenju nastave. Kao metod prikupljanja podataka smo koristili anketu, koju su ispitanici/ce popunjavali preko interneta. Ispitivana populacija je bila ograničena na studente Filozofskog fakulteta, a u uzorak je ušlo ukupno 58 ispitanika/ca; 84.5% ispitanice, a 15.5% ispitanici.
Manjak socijalne interakcije i teškoće sa koncentracijom jesu činioci o kojima su ispitanici u našem uzorku najčešće izveštavali pri razmatranju demotivišućih aspekata onlajn nastave. Iskustvo studenata ukazuje da ovaj format nastave uglavnom ne daje mnogo prilika za povezivanje sa drugim studentima, te da izostaje kolegijalna bliskost i podrška svojstvenija tradicionalnom formatu nastave.
,,Nijedna mreža ne može vam biti prijatelj i jedina ispomoć za razvoj bilo kakvog znanja kao što to može biti živa reč i čovek“ (citat učesnika našeg istraživanja)
Manjak koncentracije može se jednim delom povezati sa pojavom tzv. zumora (zoom fatigue) o kojem su već pisale naše koleginice.
,,Opala mi je koncentracija jer vremenom shvatiš da pored predavanja možeš da radiš i nešto drugo, pa slušaš sa podeljenom pažnjom – što predje u naviku i oteža ti da kada želiš da slušaš – usmeriš pažnju i sediš u jednom mestu.” (citat učesnika našeg istraživanja)
Među motivišućim aspektima onlajn nastave, najčešće je navođena veća sloboda u organizaciji sopstvenog rasporeda koja otvara prostor za vanfakultetske aktivnosti. Verujemo da ovaj aspekt krije rešenja za prethodno navedena demotivišuća svojstva nastave. Vreme koje bi inače proteklo u putovanju do fakulteta, sada može biti iskorišćeno za priključivanje studentskim organizacijama, volontiranje ili praksu. Takva iskustva mogu ojačati našu agensnost i samodeterminisanost, obogatiti naše razumevanje gradiva koje se obrađuje na fakultetu, a potencijalno mogu pozitivno uticati i na našu motivaciju da pratimo predavanja. Od pomoći pri pronalaženju takvih sadržaja mogu biti sajtovi Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu i Centra za razvoj karijere Filozofskog fakulteta, kao i društvene mreže poput LinkedIn-a preko kojih možete direktno kontaktirati organizacije u kojima biste želeli da volontirate.
Međutim, važno je i pitanje kako su novi uslovi uticali na organizaciju učenja kod studenata Filozofskog fakulteta. Ono što možemo da zaključimo jeste da značajan procenat studenata u svoje svakodnevne aktivnosti ne uključuje učenje za fakultet. Jedna od ispitanica je, pored nedostatka socijalne interakcije kao mane onlajn studiranja, posebno istakla i značaj čitaonica za organizaciju učenja studenata:
“Nedostatak kontakta sa profesorima i kolegama, nedostatak radne atmosfere koja nas pokreće da bolje učimo i da se bolje koncentrišemo, generalno uopšte nemam osećaj da studiram kad ne idem na fakultet, lakse smo razmenjivali iskustva i znanje dok su predavanja bila na fakultetu pa sam dosta vremena provodila sa kolegama. O tome što čitaonica ne radi već dve godine zbog pandemije neću ni da govorim, a to je bilo mesto gde smo najbolje učili, a ako na drugim mestima rade čitaonice ne vidim što ne bi i kod nas.”
Da kućni ambijent često nije adekvatan za efikasno učenje, potvrdio je i podatak da skoro trećina ispitanika/ca (29,1%) nema miran prostor u kojem može pratiti onlajn nastavu.
Dakle, studenti su se tokom aktuelne pandemije definitivno suočili sa novim izazovom. Organizacija vremena je u potpunosti prepuštena u njihove ruke. Iako formalno obavezno, čak je i prisustvovanje predavanjima odluka studenata. Isključene kamere omogućavaju “lažnu prisutnost” tokom predavanja. Kontrola, koju su nekada sprovodili profesori i asistenti, je u potpunosti delegirana studentima. Ne postoje adekvatne sankcije koje su ih ranije podsticale da prisustvuju predavanjima i da ažurno ispunjavaju svoje predispitne obaveze. Da li se studiranje može zasnivati na samokontroli studenata? Nalazi nam ukazuju da je studentima očigledno potrebna i “spoljna” motivacija, pored one “unutrašnje”. Na kraju, treba imati u vidu da motivacija ne dolazi ,,iz vedra neba”, niti ima smisla čekati je da dođe. Umesto da nas vodi jedna tako hirovita pojava koja se javi, pa nestane, neka naši vodiči budu precizni i konkretni ciljevi koje će nam biti od pomoći pri organizaciji vremena i praćenju svog napretka.
Opširnije o uslugama Centra:
Sajt: https://czrkff.rs/
Facebook: https://m.facebook.com/czrkff
Instagram: https://www.instagram.com/czrkff