Kako je Test opšte informisanosti najčešće izvor nesigurnosti i brige pri upisu na fakultet, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Oliver Tosković, govorio je za našu redakciju o savetima i značaju testa za buduće studente.
- Kako biste objasnili zbog čega je Test opšte informisanosti bitan budućim studentima Filozofskog fakulteta, odnosno koja je svrha njegove izrade i rezultata na prijemnom ispitu?
“Opšta informisanost je praktično jedan vid naše intelektualne sposobnosti, odnosno jedna njena manifestacija. Zamislite dva deteta koja rastu u istom mestu, idu u istu školu, na TV-u im se nude iste emisije, u biblioteci iste knjige, na internetu im se nudi veliki broj sadržaja. Nakon 18 godina, jedno dete je bilo odlično u školi, pročitalo puno knjiga u školi i van nje, zanimlao se za muziku i film a sve novo što čuje pronađe na internetu ili u biblioteci. Drugo dete je išlo u školu, gledalo jednu seriju i ne koristi računar. Ono prvo je, dakle, pokazalo šira interesovanja, bilo je aktivnije, sakupilo više informacija i povezalo ih, pa možemo reći da je to prvo verovatno sposobnije u intelektualnom smislu, odnosno da ima višu opštu informisanost. Upravo takvu vrstu sposobnosti pokušavamo da detektujemo pomoću TOI. Kao i svaki psihološki test, TOI se ne pravi tako da ga neko “prođe” ili “ne prođe”. Na svakom testu se zapravo gleda raspodela skorova, ukupnog broja poena i u slučaju selekcije, recimo prijemnog ispita, mi odabiramo određeni procenat najboljih kandidata. Možemo da kažemo da se kandidati ne takmiče sa nama ili sa testom da bi ga prošli ili ne, oni se zapravo takmiče međusobno i oni najbolji, sa najviše poena prođu. TOI se baziraju na istim kriterijumima kao i bilo koji drugi psihološki merni instrument. Ne možemo da nekome zavirimo u glavu i metrom proverimo stepen inteligencije, agresivnosti ili znanja, ali možemo da vidimo koliko je ta osoba drugačija od drugih na nekom konkretnom ponašanju, npr. na testu.”, objašnjava Tošković.
- Da li smatrate da će u budućnosti biti potrebno da se Test opšte informisanosti zameni neki drugim instrumentom, i ako da, da li prepoznajete trenutno koji bi to instrument mogao biti?
,,Test opšte informisanosti (TOI) nije jedini test koji se može koristiti na prijemnim ispitima za fakultete. S obzirom na različite izvore informacija danas, razmatra se da li bi drugi testovi, poput testova naučne pismenosti (slično PISA studiji) ili logičkog rezonovanja, bili prikladniji. TOI već uključuje zadatke koji zahtevaju zaključivanje ili naučnu pismenost, gde kandidati često
koriste logiku i povezivanje znanja iz različitih oblasti da bi došli do tačnih odgovora ili eliminisali pogrešne opcije”, izjavio je Tošković.
- Iskustva studenata koji su polagali test opšte informisanosti takva su da za dosta pitanja za koja nisu znali napamet tačan odgovor, mogli da pretpostave koji je tačan. Kako nam sa naučne strane možete objasniti takvu pojavu?
,,Takva pitanja su upravo najbolja mera opšte informisanosti. Pitanja u TOI najbolje mere opštu informisanost jer zahtevaju od kandidata da povezuju znanja iz različitih oblasti i logički zaključuju kako bi došli do tačnog odgovora. TOI ne mere klasično znanje niti poznate informacije, već pretpostavljaju da sposobnije osobe tokom života skupljaju i povezuju informacije iz raznih oblasti. Ovi testovi mere zadržane informacije i sposobnost sticanja novih znanja i zaključivanja iz konteksta, što je povezano sa rezultatima na testovima inteligencije. Kandidati sa visokim skorovima na TOI su obično radoznaliji i imaju šira interesovanja”, rekao je Tošković.
- Za kraj, da li imate poruku ili savet za buduće studente koji uskoro pristupaju polaganju prijemnog ispita i Testa opšte informisanosti?
,,Svako testiranje izaziva neku nelagodnost i strah, pa tako i test opšte informisanosti. Naročito ako se on rešava na prijemnom ispitu i od ishoda nam zavisi da li ćemo upisati željeni fakultet ili ne. Ali, iako se ne može naučiti ili potpuno spremiti, kandidati se mogu pripremiti ili delimično utrenirati za polaganje ovakvih testova.
Prvo, bilo bi dobro da urede što je moguće više ovakvih testova, čisto da steknu neki utisak o vrsti pitanja, o oblastima za koje su pitanja vezana ali i o načinu na koji se pitanja postavljaju.
Dakle, samo rešavanje ranijih testova vam pomaže tako što vas opušta, osećaćete da ste na poznatom terenu kad izađete na polaganje… Pored toga, reševanje drugih TOI vam može pomoći da shvatite da li postoje neke oblasti u kojima češće grešite, pa možete pojačati vaše informisanje makar delimično iz tih oblasti.
Treće, pri rešavanju TOI možete da probate da zaključite da li se na neka pitanja može doći do tačnog odgovora, čak iako ga niste znali na početku.
Četvrto, kao što sam već pomenuo, ako planirate da polažete prijemni na nekom od fakulteta na kojima se zadaje TOI, možete proveriti sebe na ovim testovima preko sajta Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beorgadu ((https://www.f.bg.ac.rs/buduci_studenti/TOI).
I na kraju, imajte na umu da sam i ja sam polagao sličan test pre skoro 30 godina, imao 20 poena od 30, upisao i završio fakultet. A bio sam daleko manje informisan i obrazovan od većine vas”, poručio je Tošković.
Svim našim budućim kolegama želimo uspeh na prijemnom ispitu. Nadamo se da će vam saveti profesora Toškovića biti od pomoći u pripremi!
Redakcija Istraživačko-žurnalističkog sektora CZRKFF