Sa svakim ispitnim rokom među studentima čujemo rečenice poput “Ma važno da učiš sa razumevanjem”, “Znaću da objasnim svojim rečima” ili “Važno da ti znaš suštinu”. Kako smo i sami spremali ispite, zapitali smo se, da li u uspešnosti ispitnog roka, i ispunjavanju prethodno pomenutih studentskih uverenja značajnu ulogu igra oblik ispita? Kako izgleda priprema za pismeni, a kako za usmeni ispit?
U onlajn anketi imali smo ukupno 158 ispitanika, od čega je 109 ispitanika spadalo u studente Filozofskog fakulteta. Pored toga, u istraživanju su učestvovali studenti Filološkog fakulteta, Elektrotehničkog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, Fakulteta organiziacionih nauka, Farmaceutskog fakulteta, Fizičkog, Mašinskog i Građevinskog fakulteta. Da li postoje značajne razlike u odgovorima studenata različitih fakulteta, prikazaćemo u daljem tekstu.
Od ukupnog broja ispitanika imali smo 20 brucoša, koji su izdvojeni u posebnu kategoriju zbog sticanja prvih iskustava sa ispitima. Većina brucoša prijavila je sve ili skoro sve ispite u prvom ispitnom roku, i generalno su zadovoljni rezultatima. Za pronalaženje osnovnih informacija o ispitima studenti su zadovoljni sajtom fakulteta kao izvorom, ali su većinski neinformisani o tome kako će ispit izgledati, koliko će vremenski trajati, i da li će biti dovoljno vremena (što često dovodi do dodatne anksioznosti). Kao glavnu manu u pripremi ispita, studenti su istakli učenje “u poslednjem trenutku”, i istakli su želju da ubuduće krenu sa učenjem ranije i redovnije. Saveti koji studenti navode kao recept za bolje spremanje ispita: učiti sa kolegama, pisati beleške, praviti sebi testove, usmeno ponavljati gradivo.
Najveći broj studenata (101) većinski je imao pismene ispite, a 91 odgovor ukazuje na to da studentima pismeni ispiti više odgovaraju. Kao razlog zašto je ovaj oblik ispita pogodniji za studente najviše se navode manjak treme i više vremena da se razmisli o odgovoru. Pored toga navodi se i veća objektivnost profesora, i unapred određen kriterijum ocenjivanja. Šta je najvažnije na pismenom ispitu? Studenti kažu da je najvažnije znati suštinu, poznavati ključne reči, biti jasan, direktan, “bez širenja priče”. Važno je da se u odgovoru vidi logički sled i kritičko mišljenje. Saveti za bolje spremanje pismenih ispita: pisanje koncepta, vežbati čitko a brzo pisanje, učiti s razumevanjem, čitati literaturu, i pisati kartice s pitanjima, kako bi se uvežbali u to kako će pitanja izgledati.
Manji broj ispitanika (43) je označio da se u toku studija više susretao sa usmenim ispitima, a 47 ispitanika istaklo je da im usmena forma ispita više odgovara. Oni koji su preferirali usmene ispite, istakli su mogućnost pomoći od strane profesora, lakše i brže odgovaranje, i slobodu u izražavanju, kao i fleksibilnija pitanja. Naklonost ka usmenim ispitima uglavnom zavisi od profesora, kako se ponaša na ispitu i koji predmet predaje. Dosta studenata je izjavilo da su očekivanja veća na usmenim ispitima.
Kao neke od glavnih razlika usmenih ispita u odnosu na pismene, ispitanici navode elemente kao što su govor tela, dubinsko poznavanje gradiva i materije, potpitanja koja profesor može da postavi, veća mogućnost da se bolje izrazimo i slično. Iz upitnika se ne može najjasnije zaključiti da li su kriterijumi na usmenim ispitima viši, jer su mišljenja podeljena. Ipak, pojedini odgovori navode da kod usmenih ispita raspoloženje i umor kod profesora mogu igrati ulogu prilikom ocenjivanja, što negativno utiče na objektivnost ocene. Prema ispitanicima, ono što bi trebalo reći na usmenim ispitima jeste suština, upotpunjena demonstracijom razumevanja gradiva povezivanjem konkretnog pitanja sa opštim teorijama. Pisanje koncepta je takođe istaknuto kao vrlo bitna metoda prilikom usmenog izlaganja, jer nam omogućava da disciplinujemo i organizujemo svoje misli i odgovaranje.
Kada je reč o pripremi usmenih ispita, studenti su ponudili mnogo korisnih saveta, a u nastavku ćemo se osvrnuti na te savete i dodati par svojih. Početi sa učenjem na vreme je svakako jedan od prvih i najkorisnijih saveta za spremanje bilo kog ispita, pa tako i usmenih. Pored toga, treba uzeti u obzir drugačiju prirodu usmenih ispita i pripremati se u skladu sa time. Vežbanje nastupa je vrlo korisno, a preslišavanje sa kolegama i u grupi daje dosta samopouzdanja, i pomaže nam da uvidimo koje oblasti nam slabije idu i šta bi trebalo da doučimo. Takođe, preslišavajući se sa kolegama uvek možemo čuti neke korisne informacije i činjenice koje smo propustili. Ukoliko ne postoji spisak pitanja, treba se raspitati kod kolega koji su ispit već polagali o pitanjima koja se najčešće sreću na ispitu. Takođe, aktivno praćenje predavanja nam omogućava da uvidimo koje preference ima profesor koji nas ispituje i na šta posebno obraća pažnju prilikom svojih predavanja. Na kraju, ne treba se oslanjati isključivo na skripte, jer one često mogu biti suvoparne i nepotpune, što može biti vrlo neproduktivno kod pripreme usmenog ispita.
Kao što je već rečeno, u istraživanju su pored studenata Filozofskog učestvovali i studenti drugih fakulteta. Mada su skoro sva pitanja vrlo individualne prirode, primećuje se jedna pravilnost u razlici između fakulteta kada je reč o tipu ispita. Kao što se može i pretpostaviti, na fakultetima društvenih i teorijskih nauka, kao što su Pravni i Fakultet političkih nauka, zastupljeniji je usmeni tip ispita, dok su, recimo, na Filološkom i prirodno-tehničkim fakultetima zastupljeniji pismeni ispiti.
Naposletku, može se zaključiti da usmeni i pismeni ispiti definitivno zahtevaju drugačiji pristup i imaju svoje prednosti i mane. Ono što smo, ipak, mogli da uvidimo kao zajednički problem za mnoge studente, jeste kasna priprema ispita, bili oni usmeni ili pismeni. Ovo često može imati veze sa prokrastinacijom, ali nekada studenti samo potcene obim gradiva. U oba slučaja je korisno napraviti pregled i analizu gradiva koje treba preći i onda ga podeliti u celine koje se mogu savladati na dnevnom nivou.
Ispiti mogu biti vrlo stresni, i nekad nam mogu zagorčati život, ali ne treba sebi dodatno otežavati pripremom ispita bez plana! Nadamo se da će vam pomenuti saveti pomoći u narednnim ispitnim rokovima!
