Naviknuti na već opšteprisutne platforme korišćene tokom online nastave, došli smo na ideju da proverimo kako se brucoši koji su upravo stigli sa svojih srednjoškolskih Gugl učionica snalaze na fakultetu, uživo. Postavili smo sebi određene ciljeve i metodologiju, te smo krenuli u akciju. Ovaj projekat, započet u jesen 2022. i zamišljen je kao longitudinalna studija koja će pratiti generaciju studenata koja je fakultet upisala školske 2022/2023. godine u narednim godinama njihovog studiranja.
Oblasti interesovanja smo podelili u par kategorija: ispitivali smo koliko brucoši poznaju nauku kojom se bave, kako zamišljaju ulogu iste u svetu, da li se brinu o budućem zaposlenju; kako se fizički snalaze na nastavi, da li imaju predrasude o profesorima ili predmetima, kako im ide socijalizacija, da li imaju tremu. Naposletku smo ispitivali neka opšta stanovišta i njihovo gledanje na svet oko sebe. Ovi rezultati su zanimljivi sami po sebi, ali njihova prava vrednost će se videti tek kroz par godina, jer imamo jedinstvenu priliku da posmatramo kako se mentalitet, ali i stavovi pojedinaca menjaju kroz godine.
U našem istraživanju je učestvovalo 57 studenata prve godine sa svih smerova Filozofskog fakulteta. Međutim, prisutna je disproporcija u udelu studijskih grupa. Među ispitanicima najviše je bilo studenata psihologije (26.3%) i antropologije (22.8%), a nismo imali ni jednog studenta klasičnih nauka.
Što se tiče očekivanja ispitanika od fakulteta, ona su mahom pozitivna i usmerena ka sticanju novih znanja i veština u cilju usavršavanja i proširivanja kompetencija. Osim nekolicine, očekivanja većine brucoša koji su uzeli učešće u našem istraživanju su ispunjena. Generalni utisak brucoša stečen na samom početku studija najbolje opisuje sledeći komentar jednog od ispitanika:
,,Atmosfera studija me je jako prijatno iznenadila, profesori su opušteni, dobro objašnjavaju i ni ne liče na sliku profesora koju sam imala u glavi kad sam upisivala fakultet. Predavanja su zanimljiva i predavači su odlični.”
Brucoše smo, između ostalog, pitali i kako vide svoju nauku na tržištu rada. Mišljenja su podeljena, a primetno je da su potražnjom svog budućeg zanimanja najviše zadovoljni psiholozi. Na pitanje da li smatraju da će se nakon završetka studija baviti poslom u svojoj struci, pozitivan odgovor je dalo 80.7% ispitanika.
Prethodni podaci dobijeni su kroz odgovore na pitanja otvorenog i zatvorenog tipa, u nastavku će biti reči o rezultatima dobijenim putem skala procena koje su se u upitniku odnosile na stavove i mišljenja studenata o apstraktnijim dimenzijama njihovog studiranja.
Mišljenja o tome da li će studiranje biti teško i da li su pre početka studija bili upoznati sa predmetom izučavanja nauke koju studiraju većina ispitanika na skali je odgovorila pozitivno (slažem se/u potpunosti se slažem). Na stav o prednostima nastave koja se odvija uživo u odnosu na online nastavu studenti su većinski izrazili pozitivan stav, u korist nastave koja se odvija uživo. Kada je reč o tome koliko je lako upoznati ljude na fakultetu i ostvariti prijateljstva veliki broj ispitanika bio je nesiguran u tome kako da se izjasni po pitanju ovog stava, ali su zato na iskaz o starijim studentima kao izvoru informacija o profesorima jednoglasno odgovorili negativno. O rutinama, načinu učenja, informisanosti o studiranju i mišljenjima o predmetima, ispitanici su na skalama odgovarali u uglavnom pozitivno. Kada su u pitanju stavovi o veštinama relevantnim za studiranje, raspoloživom vremenu i životu u studentskim domovima odgovori su šarenoliki. Naime, velika većina ispitanika izrazila je pozitivan stav prema iskazu da im prisustvo na predavanjima oduzima dosta vremena, ali i da su zadovoljni sa radom svojih mentora. Zanimljiv je i nalaz da je veliki broj studenata neodlučan u iskazivanju stava prema životu u studentskim domovima.
Kada je reč o stavovima koji se tiču samog pohađanja predavanja, većina studenata se slaže sa stavom da im je početak studija bio veoma stresan i konfuzan, ali i da nema velikih problema kada su u pitanju javni nastupi u okviru predispitnih obaveza. Međutim, nalazi koji se tiču osećaja neugodnosti pri iznošenju stavova i razgovoru pred drugim kolegama i koleginicama, kao i pred profesorima govore suprotno, jer je čak 61,4% ispitanika na ovaj stav odgovorilo pozitivno.
I na kraju, na iskaze koji se tiču samog mišljenja i percipiranja situacija, a kojima za cilj na duži vremenski period želimo da ispitamo uticaj novostečenih znanja na fakultetu na samo razmišljanje studenata ove generacije, odgovori su uglavnom pozitivni. Ono što je zanimljivo i što se izdvaja u analizi odgovora na ove stavove jeste da većina ispitanika ne može da proceni da li je nečije mišljenje validno ili ne, kao i nesigurnost u donošenju odluka na osnovu činjenica i na osnovu prethodnih iskustava. Kao i u slučaju sa pitanjima iz prethodna dva odeljka, biće zanimljivo pratiti promene i u ovom slučaju kada se radi o promenama u promišljanju o studijama.
Kao teorijski okvir koji nas je inspirisao da se bavimo ispitivanjem navedenih aspekata studiranja iz ugla brucoša jeste Perijeva šema intelektualnog razvoja univerzitetskih studenata. Kao zaključak svoje studije detektovao je četiri dominante faze mišljenja u ovom uzrastu – faza dualizma – na svet se gleda kroz binarne odnose (u kontekstu našeg istraživanja, primer bi bio da tog profesora ili voliš ili mrziš, nema između), faza mnogostrukosti mišljenja (postoji mnogo različitih mišljenja, ali ja se kao student oslanjam na mišljenje autoriteta više nego na vlastito, kada je u pitanju fakultetsko gradivo), faza relativizma (procena situacije zavisi od konteksta, postoje različiti uglovi i ishodi jedne iste situacije), i faza odgovornosti u realističnom svetu (ovo je faza u kojoj se stečena znanja i lično iskustvo kombinuju pri proceni realne situacije).
Želeli smo da vidimo da li ove faze možemo prepoznati i kod studenata Filozofskog fakulteta. Koje faze možete prepoznati iz navedenih odgovora ispitanika? Da li se vi, kao studenti, pronalazite u nekoj (ako ne i svim) od navedenih faza?
U narednim istraživanjima bavićemo se drugim relevantnim temama za brucoše, kao što su usmeni i pismeni ispiti. Edukativni sektor Centra za razvoj karijere će se u narednom periodu baviti pisanjem priručnika za brusoše, koji će takođe sadržati mnogo korisnih saveta za studiranje. Do tad, pratite radionice koje organizuju, a istraživački sektor će nastaviti da se bavi ispitivanjem različitih aspekata studiranja!